Ivaniš (magnate)

Ivaniš
Información personal
Nacimiento Siglo XIV Ver y modificar los datos en Wikidata
Reino de Serbia (1217-1346) Ver y modificar los datos en Wikidata
Fallecimiento Siglo XIV Ver y modificar los datos en Wikidata
Imperio serbio Ver y modificar los datos en Wikidata
Información profesional
Cargos ocupados Déspota Ver y modificar los datos en Wikidata
[editar datos en Wikidata]

Ivaniš (en serbio: Иваниш, fl. 1348) fue un magnate serbio (velikaš) que sirvió al emperador Esteban Dušan como déspota. Se le menciona en la carta del emperador Dušan del monasterio de los Santos Arcángeles cerca de Prizren,[1]​ fechada en 1348, en la que llama a Ivaniš un "padre de mi Imperio". No se sabe mucho sobre él, aunque su alto título de dignatario y el hecho de que lo llamara "su padre" sin duda demuestra que era un pariente cercano de la familia real.[2]​ Ivaniš tenía posesiones en la región de Toplica[3]​ y concedió una de sus aldeas al monasterio.[4]​ Ivaniš y luego su hijo, Altoman, ocuparon una provincia en Toplica, evidentemente cerca del núcleo de la futura provincia de Lazar Hrebeljanović.[2]​

Su hijo Altoman se casó con una hermana de Lazar Hrebeljanović y tuvo un hijo, Ivaniš, que murió entre 1372 y 1389,[3]​ y fue enterrado en Visoki Dečani.[4]​[5]​ Algunos historiadores antes creían que Ivaniš estaba relacionado con la esposa de Lazar, Milica Nemanjić.[3]​ Algunos también intentaron conectarlo con el monje Dorotej de Hilandar, quien se sabe que ostentaba el título de déspota antes de sus votos monásticos, y fue el ktetor del monasterio de Drenča en Rasina, aunque su nombre secular no se conserva.[3]​

Referencias[editar]

  1. ↑ Stari srpski zapisi i natpisi (en serbio). Pešić i sinovi. 1997. p. 22. «Дед Иваниша Алтомановипа, деспот Иваниш, за кога 1иречек каже да ]е „иначе непознат" (ИсШорща Срба Ш, 29), помиьье се у повел>и цара Душана Архан^елову манастиру код Призрена. Цар каже, да ]е н>егово] задужбини ...» 
  2. ↑ a b Miloš Blagojević (2004). Nemanjići i Lazarevići i srpska srednjovekovna državnost. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. «О деспоту Иванишу мало се зна, али, како је носио деспотско досто- jанство и пошто га је цар Душан називао „своjим родител>ем", нема сумн>е да је био у блиском сродству с царском породицом.37 Уколи- ко су деспот Иваниш и ...» 
  3. ↑ a b c d Marko Šuica (2000). Nemirno doba srpskog srednjeg veka: vlastela srpskih oblasnih gospodara. Službeni list SRJ. pp. 93-96, 160. ISBN 978-86-355-0452-0. 
  4. ↑ a b Srpski književni glasnik. 1941. «Архангела Михаила и Гаврила код Призрена. Манастиру je деспот Иваниш приложив „село у Топлице нише Рудар Тудорче". У науци се сматра да су Рудари данаппье село тога имена на реци Косаници. Унук деспота Иваниша а ... JeflHa je била удата за Алтомана, сина онога деспота Иваниша, кога цар Душан назива сводим ро- дител>ем. С Алтоманом je имала сина Иваниша, Kojn je са- хран>ен у манастиру Дечанима.» 
  5. ↑ Srpska akademija nauka i umetnosti (1908). Glas. p. 244. «Још има спомен о старијем неком деспоту Иванишу на једној гробној плочи код манастира Дечана. Деспот Иваниш се помиње на гробном запису унука му Иваниша Алтоманића, који је (унук био анепсеј (синовац) кнезу Лазару.» 
Obtenido de «https://es.wikipedia.org/w/index.php?title=Ivaniš_(magnate)&oldid=148649543»